Austrija: Između Austrije i Slovenije nema više carinskih dažbina. Minimalni godišnji porez na dobitak, koje preduzeće akontira iznosi 1.750 EUR.

Bosna i Hercegovina: Najčešći oblik, primeren samo za slovenačke ulagače, je društvo sa ograničenom odgovornošću, za veća preduzeća je primereno takođe deoničarsko društvo.

Češka: Prema istraživanju društva ERNST & YOUNG je Češka sedma država po zanimljivosti u vezi sa investicijama. Godine 2005. strane investicije iznosile su više od 224 milijarde CZK. U glavne prednosti se ubrajaju kvalifikovana radna snaga, koja je jeftina u poređenju sa zapadnom Evropom.

Crna gora: se trudi za povećanje stranih ulaganja. U okviru tih napora je Crna Gora 1. januara 2005. snizila porez na dobit i to sa 20 na 9%. Sniženje poreza na dobit uvrštava Crnu Goru među države sa najnižim stopama poreza na dobit u Evropi. Pored toga, strani ulagači dobijaju takođe druge poreske olakšice.

Danska: U Danskoj je moguće dobiti lokalnu finansijsku pomoć prilikom investiranja. Finansijska pomoć je na raspolaganju takođe stranim investitorima, pri čemu se strani i domaći investitor tretiraju jednakopravno.

Finska: Sva preduzeća koja su registrovana u Finskoj imaju pristup investicijskim podsticajima finske vlade i Evropske Unije. Cilj većine ovakvih podsticanja je ubrzavanje ulaganja u ekonomsko manje razvijene regije.

Francuska: Francusko zakonodavstvo omogućava stranim ulagačima, više različitih oblika poslovanja koje mogu da budu privremene ili stalne, što je zavisno od strategije ulagača. Svaki oblik garantuje specifične obaveze prema poreskom zakonodavstvu i prema zakonu o privrednim društvima.

Irska: Sledeći činilac uspešnosti irske privrede su takođe strane investicije. Irska vlada svojom politikom privlači strane investitore. Razvijena infrastruktura, mlada i obrazovana radna snaga (prosečna

Lihtenštajn: Lihtenštajn je jedna od najbogatijih država na svetu. Uprkos svojoj malenkosti razvila se u visoko industrijaliziranu državicu sa slobodnom ekonomijom i jakim finansijskim sektorom. U vezi sa poslovanjem preduzeće ima vrlo jednostavan preduzetnički zakonik. Maksimalan porez ne prelazi 20%.

Luksemburg: Luksemburg je država koja je starija više od sto godina. Mada ima samo 2586 km2, je vrlo važna, pre svega u poslovnom svetu, jer imaju u njenom glavnom gradu sedište brojne svetske banke i druge finansijske institucije. Pred toga, u Luksemburgu je takođe sedište Suda Evropske Unije, Evropskog suda, Evropske investicijske banke, u gradu je takođe deo prostorija Evropskog parlamenta.

Mađarska: Mađarsko zakonodavstvo ne propisuje ograničenja u vezi sa brojem, državljanstvom ili boravištem osnivača i deoničara. Društvo može da ustanovi takođe i samo jedan družbenik, koji u vreme registracije odgovara za obaveze društva neograničeno.

  
Holandija: Holandija ima u poređenju sa drugim državama EU mnogo fleksibilniji i liberalniji sistem odnosno zakonodavstvo u vezi sa osnivanjem društava. Posle učlanjena Slovenije u EU slovenački pojedinci i društva mogu da zbog povoljnih poreskih sporazuma iskoriste priliku, koja će im ponuditi osnivanje preduzeća u Holandiji (posebni deoničarski fond može da iskoristi mogućnost za poresko oslobađanje od plaćanja poreza na kapitalnu dobit). Holding odnosno B.V. (d.o.o.) može da osnuje samo jedna osoba, minimalni kapital je 18.000 evra.

Portugalija: Od jula 2005 dalje teče pilotski projekt brzog osnivanja preduzeća na 1 mestu i u 1 danu. U prva 3 meseca je moguće posle tog postupka ustanoviti preduzeća.

Poljska: Od 01. maja 2004 je stupio na snagu nov Zakon o PDV, koji određuje nove sadržaje proizvoda, za koje važe snižene poreske stope, koje iznose 0%, 3% i 7%. Određene usluge su oslobođene plaćanja DDV.

Slovačka: Slovenački državljani mogu da u Slovačkoj osnuju preduzeće ili predstavništvo preduzeća u matičnoj državi i posluju pod jednakim mogućnostima kao slovački državljani.

Srbija: Porez na dobit iznosi u Republici Srbiji 10%. Preduzeća mogu da investiraju u osnovna sredstva i troškove na novo zaposlenih i time da snize poresku osnovu.

Švedska: Švedska je otvorena država za strane investicije. Zauzima se za slobodnu trgovinu u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (angl. World Trade Organization). Stranci mogu da 100% budu vlasnici preduzeća, osim u preduzećima, koja se bave pomorskim prometom ili proizvodnjom vojničke opreme. Stranci mogu da bez ograničenja trguju na Stokholmskoj berzi.

Švajcarska: U Švajcarskoj postoje tri stope PDV:
•  7,6 procenata – normalna stopa,
•  2,4 procenata – snižena stopa,
•  3,6 procenata – prenoćeni porez koji će da važi do 31.12.2006). Cilj ove snižene poreske stope je podsticanje razvoja turizma.

Velika Britanija: Britanska vlada podupira strane investicije. Preduzeća u stranom vlasništvu su obrađivana isto kao i britanska preduzeća.